Haris Dzinovic - Mustuluk

Od sumraka do svitanja
zivim k'o car, do zadnjeg dukata
nek' znaju svi da ne zalim
sto si mi ti, sreco, udata

Za mustuluk bih pozlatio
prvog' ko mi bude javio
da se kajes sto si njegova
i da si pogrijesila

Za mustuluk bih pozlatio
samo kad' bih opet saznao
da kraj njega sada imas sve
a jos pitas za mene

Ja ne krijem sto tugujem
sto bez tebe zauvijek ostajem
oprosti mi zbog ljubavi
ja sam ti je davno ukrao

Za mustuluk bih pozlatio
prvog' ko mi bude javio
da se kajes sto si njegova
i da si pogrijesila