Сranes - Журавли́ - Zhuravli - Dmitri Hvorostovsky (2016)

  • 5 years ago
AUDIO REMASTERED BY DJUKI

Backing choir: MVD (police) Ensemble.

Песни военных лет - 09. 05. 2016. - The songs of the war years - 09. 05. 2016.

Журавли (срп. Ждралови) је једна од најпознатијих руских песама о Другом светском рату.
Током своје посете Хирошими, дагестански песник Расул Гамзатов, био је импресиониран Меморијалним парком мира и спомеником јапанској девојчици Садако Сасаки. Сећање на папирне ждралове, које је пред своју смрт направила ова јапанска девојчица, прогонили су га месецима и инспирисали су га да напише песму са сада познатим почетним стиховима, који у слободном преводу гласе: „Чини ми се, понекад, да наши војници који се са крвавих поља нису вратили, нису у земљи нестали, већ су се вратили као бели ждралови...“ Песму је Расул Гамзатов оригинално написао на аварском језику. Руски песник и преводилац Наум Гребњов превео је песму на руски језик.
Објављивање песме у часопису Новый Мир (срп. Нови свет), привукло је пажњу Марка Бернеса, који је прилагодио текст песме, те замолио Јана Френкела да за песму компонује музику. Песма, у извођењу Бернеса, премијерно је изведена 1969. године и од тада је постала једна од најпознатијих песама на руском језику у читавом свету.
Бели ждралови постали су симбол палих бораца, те се налазе представљени на великом број споменика у бившем Совјетском Савезу. На неким од споменика се налазе и цитати из саме песме.
ИЗВОР: ВИКИПЕДИЈА

Zhuravli (Russian: «Журавли́»; Cranes), composed in 1968, is one of the most famous Russian songs about World War II.
The Dagestani poet Rasul Gamzatov, when visiting Hiroshima, was impressed by the Hiroshima Peace Memorial Park and the monument to Sadako Sasaki. The memory of paper cranes made by the girl haunted him for months and inspired him to write a poem starting with the now famous lines: "It seems to me sometimes that our soldiers That were not to return from fields of gore Did not lie down into our land But turned into a wedge (triangle) of white cranes...". The poem was originally written by Rasul Gamzatov in Avar language. Its famous Russian translation was soon made by a Russian poet and translator Naum Grebnyov.
The poem's publication in the journal Novy Mir caught the attention of the famous actor and crooner Mark Bernes who revised the lyrics and asked Yan Frenkel to compose the music. When Frenkel first played his new song, Bernes (who was ill with cancer) cried because he felt that this song was about his own fate: "There is a small empty spot in the crane wedge. Maybe it is reserved for me. One day I will join them, and from the skies I will call on all of you whom I had left on the Earth." . Bernes' new song premiered in 1969 and has since become one of the best known Russian-language songs all over the world. Bernes died a week after the recording, and the record was played at his funerals.